Топола

ПРЕДГОВОР

Ова расправа о Уставобранитељима, коју сам имао част поднети С. К. Академији као своју приступну беседу, није расправа из политичке него из уставне историје. Због тога у њој се не говори о свима важнијим догађајима и свима важнијим људима уставобранитељског времена, него само о оним догађајима и само о оним људима који су могли бити од утицаја на наш уставни развитак. У опште, о политичким догађајима и личностима говори се само узгред; главна је пажња обраГена на политичке идеје, политичке странке или групе, а, нарочито, на политичке установе.

Говорећи о установама уставобранитељског режима, ја сам се зауставио на свима оним установама које су, по мом мишљењу, биле карактеристичне за тај режим. Отуда је нпр. дошло да сам тако опширно говорио о уставобранитељском судству и уставобранитељској просветној политици. Има, истина, режима у нашој уставној историји за чију карактеристику није потребно знати како су под њима били уређени судови, и како је под њима стајало са школама. Али, код уставобранитеља, суд и школа чине главне тачке њиховога политичког програма, и зато их нико не може оставити на страну ко жели да се ближе упозна с уставобранитељским режимом. Свако време има своје нарочите задатке, којима његова Влада мора да намени највеГш део своје снаге. Ако би се унапред издвојиле извесне установе као једине које су с политичког гледишта интересантне, и гледало само на то шта је која Влада за њих урадила, онда би се без сумње добио тачан преглед историјског развитка тих установа, али не и потпуна