Топола

39

доста Срба ускока из турских крајева; да је рад ттравославних Срба био у вези и наставак ранијег рада католика; да је Турска морала чинити напора да угуши опасан покрет православних даље од периферије; да је због тога било насилних мера; и да је расељавањем православних и ранијим мухамеданизирањем католика слабила отпорна снага народа јасно је да се овде као последица свега тога јавља оно исто што смо видели да је било с католичким Србима из тих крајева. Последица тога јесте мухамеданизирање православних Срба на томе терену а по систему, који потиче из почетка XVI века и о коме је већ било речи.

Од догађаја политичког карактера, који су били од утицаја на слабљење српског живља на терену су■седном са правом Арбанијом, ови из 1630—1656 били су први од крупнијега значаја. У проучавању пак тог питања досад се увек прелазило преко њих. Њима није приписиван никакав значај. Све се приписивало каснијим догађајима, политичког карактера, који су дошли за њима. Они су истицани као главни узрок и мухамеданизирању и арнаућењу српског православног становништва са тога терена, и од њих се увек полазило у посматрању тих двају процеса. То, мефутим, није тачно. Ти каснији догађаји само убрзавају оба процеса започета раније и нису од онаквог утицаја на измену становништва у том појасу, граничном са правом Арбанијом, какав им је досад приписиван.

Догађаји пак из 1630 —1656 год. стоје у вези како са сличним догађајима с краја XVI и почетка XVII века, тако и с онима што долазе за њима. И та је веза таква, да се, мало боље посматрана, види