Топола

40

да нема прекида. Погодбе непрестано су исте под којима се врше започети процеси: на једној су странк жудња потчињених да се ослободе ропства и рад њихових представника у иностранству, а на другој не бирају се средства да се угуши сваки покрет; на једној је страни гоњење осумњиченог бунтовног српског хршњћанског живља, а на другој повлађивање мухамеданцима, и поглавито Арнаутима; на једноЈ је страни отицање српског хриигћанског елемента, а са друге притиче арбанашко-мухамедански. Дода ли се још томе: да је новац, главно откупно и заштитно средство од насиља, био врло скуп; да су, међутим, насиља и намети били велики; да је сеоско хришћанско становништво стално слабило; да је хришћанско градско становништво, само по себи слабо, било без утицаја на сеоско хришћанско становништво; и да је, нарочито на терену граничном са правом Арбанијом, опао број свештеника обеју хришћанских вероисповести, који су народу били једини учитељи, једини подстрекачи на отпор мухамеданству и његовп представници у борбп са мухамеданством разумеће се тешкоћа стања у коме се налазио православни живаљ, зашто оба процеса иду својим током, и зашто им даљи политички догађаји само убрзавају ток.

Последица тих тешких прилика јесте: да се појачава број мухамеданаца на рачун православних; да број православних опада како по градовима тако и по селима; и да се Арнаути преко мухамеданства јаче увлаче у српски елеменат. Претпоследње десетине XVII века у градовима на југозападном терену српском према Арбанији, у Призрену, Ђаковицп и Пећи, преовладао је сасвим мухамеданскиживаљ, који