Топола

стош у православној цркви тога краја. Никад ниједан српски крај није био лишен толиког броја и достојанственика и простих свештеника, као тај крај уто доба 1 ; ипо стицају прилика никад толико није био изложен тешкоћама као тада. Због тогаје српски православни живаљ, лишен својих најбољих помагача и подстрекача у борби са мухамеданством ■који су, следујући примеру патријарха и других достојанственика црквених, бежали испред Турака знајући шта их чека био јаче подвргнут процесу мухамеданизирања и арнаућења него икад дотле. Али тај српски православни живаљ није испразнио терен гранични са Арнаутима него је, подлегавши сили, био подвргнут бржем мухамеданпзирању и арнаућењу, што је за српску националну идеју значило исто што и нестанак српског живља, јер је мухамеданизирани и поарнаућени елеменат давао највеће противнике православљу, у коме је оличаван српски народ и његова национална идеја.

А да у ово доба исељавање српског православног живља није захватило терен гранични са правом Арбанијом, да зато није тачно писање православних свештеника у белешкама и у хроникама, и да према томе нестанак српског живља у околини Призрена, Ђаковице и Пећи не треба тумачити исељавањем него подвргавањем процесима мухамеданизирања и арнаућења, убрзанима нарочито повољним погодбама за што јаче насиље од стране мухамеданаца, има доста доказа.

1 У нашој расправп Патрнјарах Арсеније 111 Црнојевић и тд. (ГласПХХ, 129—130); Десет година пт. д. 162; Гласн. Срп. Уч. Др. IЛП, 131.

48