Топола

52

стекли су још више права да буду повлађивани. Заточ*ници султана на тој страни и стални представници нереда и насиља продиру сада не само на тај терен него и даље у Стару Србију и на Косово. Према српском живљу, стављеном изван заштите, они не врше свој стари занат друкчије него као дужност, и у томе не само што их нико не обуздава, него им се још повлађује. Зато српско становништво не могући се борити с њима, тражи спаса у мухамеданзирању. Али док је на другим странама, као на пр. у Босни и Херцеговини, где према хришћанима насиља врше Турци и помухамедањени Срби, мухамеданизирање довољно да се спасу невоља, оно овде није давало довољно заштите. Арнаути мухамеданци, елеменат безвлашћа и насиља, ни дотле нису вршилп насиља само према Србима, него и према Арнаутњма друге вере, па и према Турцима. Зато они настављају насиља и према мухамеданизираним Србима, и то у толико лакше у колико су турске власти биле мање моћне да их обуздају. Стога после мухамеданизирања православних Срба у крајевима у које Арнаути мухамеданци продиру силом и у којима они, повлађивани, представљају једину силу, настаје њихово арнаућење. Као и раније у сличним приликама, тако и сада невоља је довела православне Србе да се мухамеданизирају, а тај процес собом убрзао је други, арнаућење.

Тадаје био најјачи излив пустоносне арбанашке реке из њена корита. Тада је она пробила дотле још прилично јаке насипе на својој обали. Тај насип сачињавао је српски живаљ православне вероисповести. Његов је основ био прилично подлокан ранијим догађајима из половине XVII века, али се ипак држао све до овог времена на терену граничном с правом