Топола

7

привредних промена гравитирати све више Солуну на југ и Средњој Европи на север. Овамо, ка Солуну, окреће се и трговина свих вароши поред Дрима, од Корче до Пећи, у којима још живи стара трговачко-занатлискагенерадијакоја је некада радила искључиво са Драчом, Кројом и Скадром. Тако је природна отсеченост арбанаске постојбине појачана скоро апсолутном културносаобраћајном искљученошћу, а Турска, иначе крута за спровођење и обезбеђење саобраћаја, само се радовала што је ова племена могла скинути с врата, остављајући их самима себи, пљачди и међусобном истребљивању. Племена су се намножавала, упркос беснењу крвне освете, а у планинама и гудурама са старим начинима рада хлеба не достиже. Из те тескобе Арбанаси су тражили излаза и, као што увек у историји народних сеоба бива, они су се кретали тамо где природа пружа више срестава за живот, ка плодним котлинама Старе Србије и Македоније. На ову страну их је уосталом водио и нов правац саобраћаја, јер су данас вароши с ове стране Дрима, снабдеване еспапима преко Скопља, Битоља и Солуна, постале пијацама чак и оних арбанаских племена која живе дубоко у Арбанији. О том' продирању Арбанаса на исток у нас се много писало, јер се јако тицало српскога насаља у северозападним областима Турске. То јеиданас главно средство којим шовинистичка штампа изазива код српскога народа мржњу према „дивљим“ Арнаутима, прикривајући као гуја нокте дивљаштва која је српска војска према њима починила. Колико је само суза проливено што је историско Косово преплављено