Топола

било је обвезано на крвну освету. Најпре се покуша измирење; племе убице држи веће и чини племену убијенога предлоге за измирење, обично нудећи изјаве сажалења и велике поклоне. Ако се они приме, ствар је тиме свршена. У обрнутом случају повређено племе наименује једнога или више осветника који су обавезни да убицу гоне и убију. 11 . 1 Ма како се мислило о садашњем ауторитету ових племенских установа према члановима племена и о садашњој свежини старих племенских традиција, несумњнво је да се племена још и данас јављају Једна према другима као извесна самостална политшка тела. Многи природни и друштвени узроци, карактер земљишта, насељавање, оскудица у земљи,

1 Вид. Friedrich Engels, Ursprung der Familie, đes Privateigenthums irad des Staats. S. 78. O крвној освети код Арбанаса Михачевић вели: „Крвна се освета не смије заборавитн, она се мора, хтио не хтио, осветити... Убојнца, да се бар за неко вријеме очува од крвне освете, мора оставити своју кућу и селити у друго село. Али рођаци убијенога имају право убити не само баш убојицу, него и ма кога мушкарца из његове куће и из његове својте, а и поред тога увнјек остаје дужност убитп убојицу. Па будући освета освету изазива, то се догађа, da се гоми.ш крв на крв, те се убијају, да читаве породице остају без мушке главе и тако утрну. Освета траје до пет, десет, двадесет, пагде и више од педесет годинал Крвна освета се избегава плаћањем или праштањем. Састану се представници једне и друге стране, дванајест или више, у кући убиде на збор на коме догађај расправљају. Ако се споразум постигне, уводе убицу везаних очију и руку, па зовну увређенога да му опрости и у знак тога одреши очи и руке. Други начин измирења је овакав.. Убица оде у пратњи два трн лрпјатеља кућн увређенога и везаннх руку пада пред њнм на колена п моли за опроштај. У знак праштања увређенн му одреши руке и води га у кућу на част. (,Ро Albaniji,” стр. 103 —105.).