Топола
су га заборавили и да о њему немају ниједну песму. Ја за тим песмама нисам нарочито траrao, па сам ипак за неколико дана бављења у Елбасану сазнао -за једну карактеристичну песму о Скендер-бегу, која се овако почиње;
„Од куда идеш, ти јунак-капетане? Са војне, са планина Балкана.
Да ли га знаш, тн јунак-капетане, Арбанаскога краља Скендер-бега, великог имена?
Ја ra боље знам, с њим сам ратовао. Он је добар јунак, за Арбанију је умро; Непријатеље је јео, са ногу их скндао, Тек када је у гроб легао, били су га слободни.“
Ревност Baikanicus-ова у потцењивању арбанаскога народа као расе иде дотле да историску улогу Скендер-бега приписује његову пореклу од Српкиње Војиславе! А до каквих куриозних противуречности доводе те давно преживеле теорије, нека покаже овај пример. Један од најваљанијих признатих представника српске историске науке, r. Јован Томић, износи у својој књизи о Арбанасима: да је од аркаутскога племена Климента један део досељен у наш Рудник и дао неколико врло вађених лишости у народној револуцији 1804. Ми не знамо на кога г. Томић мисли, али се многа испитивања слажу да је вођ те револудије, ро-_ доначелник династије .Карађорђевића, КараЂорђе Петровић, арбанаскога порекла!
35