Топола

42

требну за оправдање званичне политике, ми не губимо из вида ни велику разлику између једнога и другога народнога покрета. Наш народни покрет за ослобођење од турске владавине имао је револуционаран карактер, је су носилац покрета биле широке сео.ске масе српскога народа које су стајале у најоштријој класној супротности са турским спахијама као политичким и економским господарима у исто време. Међутим као носиоци арбанаскога покрета за аутономијом јављају се горњи слојеви, истакнути појединци и духовно развијенији сународници из Италије, Цариграда и са Југа. Економска супротност између бегова и њихових робова није ни овде, као ни у Босни, могла дати снаге националном покрету због тога што _су ти бегови обично помусломањени Арбанаси. Ма да се у доба постанка Арбанаске Лиге рачунало на заједничку акцију Арбанаса са хришћанима, догађаји су је још у почетку онемогућили. Један италијанско-арбанаски одбор, образован у Милану 1876, обећава „позвати храбру браћу у Македонији, Епиру и Албанији да пруже руку Југословеннма против свога општега угњетача. А дотле управља братскн поздрав и похвалу велнкодушном словенском народу“. Али наскоро затим Арбанаси су се нашлн између чекића и наковња, између Турске против чијег јарма су се борили и балканских државица које су им носнле нов јарам. Србија злоставља и прогони арбанаско насеље из четири задобивена округа, Црна Гора надире са севера у срце североарбанских племена а Грчка тражи извесне области на Југу. Постала у ствари ради отпора против турске власти,