Топола
41
Арбанаса, и мухамеданада и католика, примљени су ови захтеви:
,Мн молнмо милостнвог Султана: 1, да нам даде унутрпшњу аутономију , која бн обухватала све арбанаске земље; 2, да Висока Порта Потврди кнеза кога избсремо с наследним правима; 3, да одреди количину данка коју смо готовп Плаћати сваке године господару; 4, да одредн број Помоћне војске коју ћемо радо дати Султану у случају кад Турска зарати са иностраким државама; 5, да у за-
мену за то уклони све оШоманске Шрупе из градова и утврђених фортија из наше домовине ; 6, да се одношаји наши према Порти одржавају посредовањем арбанашког представника у Цариграду; 7, да се сви отомански чиновиици који нису од наше народности замене чиновницима домородцима, које he кнез поставити,” 1
С конгреса се отишло право на посао и у току једнога до два месеца цела Северна Арбанија са главним местима Скадром, Призреном, Ђаковицом, Пећи и Приштином била је очишћена од турске власти и војничких гарнизона. Арбанија је имала један општи револуционаран преврат. Захтеви скадарскога договора су каракте-
ристични још и по томе што одговарају потпуно оним захтевима који су пре једнога века истицани у току историскога постајања независних кнежевина Влашке и Молдавије, Србије и других балканских државица. Шта више они су радикалнији од захтева српскога народнога покрета за аутономијом 1793 и 1804, а у свима главним тачкама поклапају се са српским захтевима, истакнутим на скупштини у Крагујевцу 1. јануара критичне 1813 године. ; Када ово предочавамо српским писцима и политичарима који о Арбанасима воле да стварају илузију по-
1 Вид. Д-рЈован Хаџи-Васиљсвић: исто дело, Стр. 101 2 Стојан Новаковић: Васкрс државе српске Стр. 203.