Топола

47

номне Арбаније, у којој би турска власт била замењена њиховом класном. Јужна и Средња Арбанија су дакле прави носилац модернога покрета за аутономију Арбаније. Изтихјужних крајева, као из Вандеје арбанаскога национализма, потекли су и први захтеви за арбанаску азбуку и за школу. Док племенске вође на Северу још увек цене своју моћ по броју наоружаних момака, дотле Тоске на Југу отварају школе, издају листове и штампају књиге на арбанаском језику. После угушења Лиге 1881 Порта је била много строжија према Арбанасима из јужних крајева него из северних и отерала је из њих у прогонство у Малу Азију преко 1000 и неколико стотина породица. Још тада су цариградски господари увиђали да им са Југа прети већа опасност, и са разлогом. 1 Јер док су североарбанска племена била у сталном спору са Портом, дижући често пута читаве буне за промену једнога чиновника, дотле се у Јужној и Средњој Арбанији тихо вршио процес националнога прибирања. По обавештењима које сам добио у Елбасану пред балканске догађаје излалазило је утим крајевима неколико арбанаских листова, међу којима су „Томори“ (по планини Томору) у Елбасану, „Башким" (Јединство) у Битољу, „Корча“ у Корчи, „Жђим“ (Буђење) у Јањини и т. д. Било је отворено око стотине арбанаских школа, међу којима је била и учитељска школа у Елбасану са 200 ђака. Књиге су на арбанаском језику са латинском азбуком.

1 Виаи Д-р Јов. Хаџи-Васиљевић: Арбанска Пига. Страна 125,