Топола

53

('KH еЛеменат, a он je у арбанаској примитивности још увек врло слабо развијен. У арбанаским варошима становништво је пука сиротиња са више или мање бегова, Шрговаца и ситних занатлија. Бегрви су још увек главни представници богаства и угледа. Они проводе време врло фриволно, по модусима свих места у која је европска култура ушла са.својим пртљагом напред. А варош у којој кула аге и бега високо стрчи изнад скромних кровића занатлија и трговаца, не може да буде носилац националне културе и политичкога напретка, као што су то биле вароши данашњих културних држава. Тек са јачим полетом модерне привреде арбанаске вароши he постати прави носиоци напретка.

То су само неколико напомена о друштвеним приликама код Арбанаса. Нама уосталом и није циљ да их излажемо, већ да, указујући на њих, покажемо да Арбанија, и овако заостала и примитивна каква је, не стоји ни изван света ни изван историје и да покрети и борбе у њој ниеу ни побуна „дивљака" против „цивилизације“, као што представљају једни, ни плод тумарања и намера туђих агената, као што представљају други. Ти покрети и борбе су припремљени и условљени општим променама у друштвеним односима и условима живота у Арбанији, које су у своје време давале сличне борбе и покрете и у других народа. Ако су облици и циљеви тих бораба још врло неразвијени, значи ли то да „Арнаутин" ништа друго не жели, ништа друго не заслужује и ништа друго не може имати него што има сада? Зар може неко тврдити да феудални роб не жели да се ослободи ропства и да сам