Топола

52

што још нису ни чланови једне арбанаске нације. Они су само чланови племена или робови феудалних господара. Нација коју данас видимо код Арбанаса да се ствара, да постаје, то је нација једне касте, а национална свест одговара социјалном положају бегова и њиховога школованог подмлатка.

Да би питање Арбаније престало бити искључиво ствар једне касте и појединаца и постало бригом широке народне масе, Арбанија би требала да добије своју нацију, своје грађане. Она би их могла добити сама оним путем којим су их добијали сви народи у доба свога националнога постајања, наиме: уздизањем народних маса до културне заједнице, до учешћа у јавном животу, до међусобнога саобраћаја. Поред увлачења племена' у заједнички народни живот; то тражи пре свега уништење феудалнога система својине и ослобођење сељака.

Али то и јесте баш оно што данашњи арбанаски патриоти не мисле да учине. Са народном масом они не рачунају. О њој беговска каста и њен безбрижни подмладак говори као о мрачној маси без свести н разумевања. У Елбасану ми је један интелигентан беј на постављено питање одлучно одговррио: како устав и парламентаризам нису за Арбаннју већ нешто налик на бојарски систем у Румунији! Истичући Румунију за углед и у питању за који му је извесно требао други пример, елбасански беј и присталица националнога покрета је очигледно показао да он о политичком режиму не може да говори а да не мисли на беговски систем!

Носилац напредних погледа на политичка и привредна питања могао би бити само грађан-