Топола

I. ИЗ ЖИВОТА АРБАНАСА

1. Постојбина и распростирање

Постојбина Арбанаса је у главном један сплет горостасних планина које одвајају плодне котлине Старе Србије и Македоније од Јадранскога Мора. Она се спушта на морску обалу од Скадра на северу па на југ до грчкога насеља; али тај релативно дугачак приморски појас је не само узак већ и подбаран и маларичан. Најповољније услове за живот пружају местимично проширене плодне долине Дрима, Mahe, Семене, Шкумбије и Девола. Али област планинских кланаца са омањим речним лукама и равнинама је и данас права постојбина арбанаских племена која упорно чувају односе и навнке живота давнашњега порекла.

Преко тога планинскога земљишта пролазили су некада врло важни путеви културнога света, међу којима се нарочито истичу на југу Via Egnatia : Драч, Елбасан, Струга, Охрид, Битољ и даље за Солун и Цариград и на северу Via di Zenta, Зетски Пут, који се од Скадра пробијао долином Дрима ка Призрену и даље водио у унутрашњост балканскога Полуострва. Трагови некадашњега значајнога привреднога и културнога кретања које је текло тим путевима