Топола

10

и муњи да сине. Хиљадити део секунде, и то je време. Људи из најдавније прошлости мерили су врсме. ‘Календар служи на то да ce броје дани, године, векови. Џепни часовници, часовници на зидовима и кулама. служе нам за бројење часова и минута. Очевидно, да оно, што ce тако брижљиво мери и броји, треба да буде драгодено. И доиста, ништа није драгоценије од времена.. II кад нам, дакле, нико не може да каже, шта je време, потребно je да свак сам себи створи слику о томе, колико време треба штедетп и њпм ce корпстпти. Главно je правило, којега ce овде треба прпдржавати, ne губити време. Како ce губи време ? Проводећи га y нераду. Многи људи раде и овај жалосни занат. Свакако, не проводе ни они своје време ; нпшта не радећи, апсолутно ништа. Јер, немогућно je иишта не радпти. Каже ce за човека који седи y хладовини, и који продаје зјала и окреће прстима, да не ради ништа. Тим ce хоће да каже да он не радп ништа што вреди, не ради ништа добро ни корисно. Али, и поред тога он ипак нешто ради, пошто зија и окреће прсте. Сем тога, дпше, сварује храну, мисли о нечем. Ако би ce о овом добро размислило, нашло би ce ипак да и ова ленштпна једновремено врши многе стварп. Али, нашто je све оно што он ради? он употребљава време на узалуднице. Харчи драгодену ствар, употребљавајућп je посве ружно. Шта бисте рекли о човеку који бп купио код каква вешта ткача парче свиле, по којој спјају дпвно израјуени цветови, и којп би то парче свиле употребљавао да њим брпше обућу. Рекли бисте да упропашћује ову дивну материју. Овакав би поступак сам по себп био не само блесаст, већ, та-