Топола

12

Добро су употребили данашње пре подне. Доиста, тек je девет сахати, a они раде већ од беле зоре. У насељеннм варошима, преко целога дана, цепа ce и баца хартија. По свима кућама баца ce стара обућа, бацају ce изношени шешпри, бацају ce дроњдп и друго штошта. ОтпадцИ; пропале ствари, ђубре! Крпар тако не мисли. На оном, што други бацају, подиже он своју индустрију. Ништа неће пропасти, нити ce изгубити, он пази на то. Нп кошчура, ни рбањак, ни парче ђона, ништа њему неће измаћи из очију. Крпар ce сагиба да дохвати и најмање парченце каквога корисног предмета. Свему што je пало, одаје он част својом куком и својом путуњом. Тако радећи пружа нам добру поуку : зарађује.-себи. оно. што му треба за жпвот, на поштен начин. Он нам вели да не треба пустити да се нешто изгуби што je изискивало рада и што има вредности. Он нам вели да ce старањем претвара y благо све оно што ce сматрало да нпје више добро и да није ни за што. И, y псто време, његов начин рада нам je поука, како да искоришћујемо време. Шта, доиста, ради крпар ? Спасава остатке, скупља делове; гомила мрве од стварп. Применимо његов поступак на мрвице времена. Време нам ce показује y два облпка: на велпко и на мало. Кад je реч о времену на велико, оно тада личп на велике комаде материје. Људи из те материје кроје, с више или мање умешностп. Од једне псте матерпје вешт кројач пскроји миого више одела, него кројач којп не уме да комбинује. Умешност ce састојп y томе да буде што мање отпадака. Столарп праве исти рачун кад секу даске, и обућари кад кроје кожу. Кад седобро удеси, успева ce да ce из једне п псте,.