Топола

161

може. Али кад сутра осване дан, продужава ce живот као п јуче. Добро je правило ово : отворати очи. Имати одважности да ce ствари гледају онакве какве су. Не треба пустити да нас занесу згодне околности, нити пак подлећи рђавима. То ce зове унетп добро осећање и y све оно утолпко боље, као год и y оно утолико горе.

Људи који ce журе и људи који ce не журе

Нећемо их поделити y две групе, од којих би једна изгледала као дан, a друга као нић. Јер, то би значило рећи да су они људи који ce журе врло добри, a они који ce не журе врло рђави, или обрнуто, према том како ми расуђујемо о том. Може неко бити врло добар човек, a да ce увек непромен*љиво не жури, a може неко бити рђав човек и ленштина, журећи ce врло често. Но, како je живот такав да ce кашто журимо a капгго не, и како ce сусретамо с људима који ce журе и с онима који ce не журе, добро je мало размислити о овој ствари. Ово ce размишљање тесно везује за оно претходно о времену, јер журити ce или не журити ce односи ce на време и на начин како ce њим служимо. Журити ce : може зависити од прилика. На реду je косидба. Крај je мајаг месеца, и време je необично лепо. Дуго je било ружно и, тако рећи, данас сутра може опет ово дивно сунце уступити место киши. Са тога разлога сељаци хитају. Не можете никога видети да je беспослен и да без бриге и мирно шврља. Косачи, на ногама од беле зоре, хитају да што пре покосе ливаду. Тек што падну откоси, одмах их

КРОЗ живот