Топола

160

утолико горе , којима je то непрекидно y устима, свагда и y свакој су прилици неподношљива и мрачна створења, подобна да учине да нам постану одвратним и озбиљне опомене. Да бисмо завршили о овом предмету, две су ствари које ваља пзбегавати и трећа. коју треба изабрати као правило y животу. Ево прво оних двеју које треба избегавати: Прво, ако ми погрешимо, пли ако други погреше; ако ce деси каква непријатност, несрећа, непредвиђен случај, не треба, сажаљавајући све то, изгубитп одважност и присуство духа; не треба pehn утолико zojpe и потом све оставити и сматрати да je тим све свршено. Предајући ce оваквим осећањима преобратилн бисмо сваку погрешку y коначан пораз ; спречилп бисмо оне који су палп да ce подигну, повећали бисмо озбиљност болести, величину тешкоћа, једном речју, од зла начинили бисмо горе. Друго, не треба ce занети кад све иде добро; треба бар једним отвореним оком гледати на незгоде и опасности, и, нарочито, избегавати да ce заваравамо срећним плановпма. Сетпте ce пословнце: пакао je попођен добрим намерама. Многи људи п многа деца пропадну само зато што су ce умирили због данашњпх погрешака, с лепим и дивннм плановима y будућностп. »Свакако, данас нисмо велнчанственп; не радимо, нисмо посве часни ; но све he ce то изменитп, од сутра бићемо вредни, поштени и исправни y свему. Очистићемо што je прљаво, поправићемо што je скрхано, исправпћемо што je савијено.® На тај начин, крајем дана који би требало да вам донесе грнжу савести, добро ce спава и y сновима преко ноћ све пде како ce замислити