Топола

159

именом, ii пазити да ce буде подобан да ce имају пстпнпта осећања, саобразна оном што прилике изискују. Рецимо од срца утолико боље свакп пут, кад год ce учини оно, што je похвале достојно, па и ако нисмо мп то учинили. Утолико боље , ако ce другови владају како треба, утолико боље, ако заслужују похвалу, ако добро раде своје задатке, ако успевају y својим предузећима. Нека нам je све то пријатно п угодно. Ако пак наши пријатељи и другови раде рђаво, ако смо сведоци њихових поступака и речи које су неискрене, буднмо одважни и рецимо им то. Имајмо одважности да им покажемо своје гнушање. Кукавичлукје не хтети указатн прстом и означити зло. Викнимо : пази! то нам je дужност. Као год што добар пас лаје, тако и ми подигнимо глас на узбуну. Људи уголико боље често су рђави пријатељи, пошто претпостављају да ништа не кажу или да одобравају и онда кад ce њихови пријатељи варају, или кад греше. Да би ce одржао мир, да би ce остало y добрим односима, они чак занемарују да их и обавесте. Тоје рђаво ћутање, снисходљивост која није на свом месту. Желимо пријатеље којн нам умеју отворено замерити, прекорити нас, и који би могли учинити да чујемо и речи утолико горе , које су непријатне, али спасоносне. Зло постоји, треба умети признати дајету. До ђавола с људима који налазе да je све добро! То су саучесници неправде и покашто и злочинства. Нема ce потребе, међутим, ,да би ce избегла њихова чудновата услужност и предусретљивост, да ce падне y другу крајност, и да ce оостане y неку руку тица злослутница, која je вазда спремна да ствара узбуну, да узнемирује, да плаши. Људи