Топола

158

jep je ружно, врло ружно, и треба имати искрености и признати. Да, утолико горе, ако сте ce могли одлучити да не кажете истпну оцу или матерп ; нарочито, утолико горе, ако вам je рђав умишљај успео самим тим што сте га добро прикрили. На томе нема вам ce шта честитати. Уместо да себи честитате на том што сте измакли онима који вас воле п који желе да ce добро владате, пре би требало да жалите. Пзненађени, прекорени, можда и кажњенп, ви бпсте ■ce користили баш тим, што ce зна о вашој погрешци. Измакавши свему томе, поновићете je. Ићи ћете даље по опасном и трновитом путу који води погрешкама. Навика да скривате своје погрешке, постаће моћнијом. И ето, зашто треба pehn утолико горе. Ko би ce дакле хтео послужитн пзразом утолико боље, кад му je саопштена каква несрећа, зао удес, који je друге снашао, друге, можда чак и протпвнике ? Иикад ce нс треба радовати кад ce зло десило, кад je штета причињена, кад je неправда претрпљена. Један je од најружнпјих поступака корнстити ce туђом незгодом и отуда извлачити за себе задовољство и сујету, то свуда причати и трљати руке узвикујући: утолико боље, добро je ! задахнутп су рђавпм духом. Ако их има међу вама, утолпко горе ! Да, утолико горе за њих, ако налазе својега задовољства y туђој штети и незгоди, ако их туђе сузе нагоне на смех, ако су срећнц што впде другог да трпи. Утолико горе, јер за жаљење je кад неко има рђаво срце, покварен карактер y тој мерн, да ужива кад други јадикују, и да можда oceha тугу због њихове радости, да га мучи завист и бес кад ce на оне cpeha осмехује. Сваку ствар треба назвати њезиним првшма