Топола

167

већ имају тужну прошлост, ма да им je она још тако кратка. Тога ради треба их још впше волети, жалећи их y исто доба. Но већина деце пма само пријатне успомене. И то je, y осталом, права cpeha. Данас je пак за децу школа, и повратак из школе кући. Данас je улица или поље по којем јуре другови, тица која ce припитомљава, зечић којега ухватпмо на легалу. То су отад и мати, браћа и сестре, постављен сто и топла угодна постеља и пољупци којп ce дају и примају. Сутра , то je распуст који je на домаку, помагање родитељима y њихову пословању, план како да ce што боље искористе дани одмора. Сутра je покашто y изгледу какав испит, пли за оне којима je немирна савест, погрешка, за коју he ce дознати, казна које ce плаше. Но, за већину деце, небо није тамно с ове стране. Сутрашњица их не спречава да спокојно спавају, јер сутра, то су ласте које he их пробудпти својим цвркутом, сутра je нов дан за смех и забављање. И добро je што je тако. У време жетве треба прикупити жита за зиму, и за свога детињства треба пожетп радост, како би ce имала прилична остава за живот. Међутим није никако некорисно ставитп пред ваше младе духове ову реч : сутра и сва она питања која су вам приступачна, a која оно претпоставља и покреће. Кад смо отпочели с овим низом лекција, рекли смо да ce први део односи на прошлост итрадицију; други на садашњост, a трећи на будућност. Сад смо код трећег дела. Говоримо о њем, говоримо о сутрашњици. Сутра треба да има своје место y нашим духовима, ако хоћемо паметно и добро да живимо. Не мислпти на сутра, нити ce пак о њем