Топола

172

ности и бежања од школе стидним незнањем, потпуном неподобношћу да живите y просвећеном друштву. Остали бпсте неппсмени, то he pehn прави робови. Кад ce не зна ни писати ни читати, човек ce oceha нижим од онога који то зна. Не умејући рачунати доцније бисте постали пленом свих варалица. Једном речју: без наставе и без васпитања били бисте обезоружани п лишени наслеђа и тада бисте сигурно зажалили за изгубљешш временом, за лепим временом младостп, које je проћердано да бпсте жпвели y оно доба како сте хтели. Будућност вас очекује, децо моја. Тога ради вас ce та будудућност и тиче, и о њој вам ce ваља побринути и постарати. Најбољп пут да ce побринете за будућност, за вас je, децо, да будете веома, веома обазрпви y употребп садашњега времена. Потрудите ce, учпте добро своје задатке, будите пажљивп y разреду, не занемарујте своје дужности. На тај начпн радићете за сутрашњпцу, за оно време кад ћете бити велики. И доцнпје, када, стигавшн до часна положаја, будете помишљали на часове проведене више y разреду неголи y игри п забављању, нећете нимало зажалити што je тако било. Јер тим часовпма треба да захвалпте што сте подобни за нешто што je добро. Дете прппрема човека. Оно, до чега je човек доспео, дугује детету и вредном младом човеку какав je био некад. Не само да ученици раде за своју будућност, већ раде п за будућност своје породпце. Многи су између вас чланови многобројне породпце. Вашим родптежнма тешко пада да вас хране и да подмире све ваше потребе. Ако добро радпте y школи, за неколико година од данас