Топола

177

делимично. Има још увек деце скромне, смотрене, која одају дужну пошту, праве деце, онакве какву волимо; нначе ускоро би требало рећи да нема впше људи; јер само она деца постају људима, правпм људима, одлучним, озбиљнгш, подобним, часнпм, која су била права, истинита деца. Не играјте, дакле, малих л>уди, ученици, a вама, ученице, нека не падне на ум да дредстављате госпођице и госпође, па ма вам требало, вежбајући ce y овим прераним улогама, усвајати и најбоље навике одраслих. Зашто неког представљати ? зашто хтетп бити нешто друго но оно што je ce, кад je детињство као такво лепо, љубазно, племенито ? Будите деца, уживајте y садашњим данима, y срећи што сте мали. Уживајте y правима детињства, која су y томе, да ce буде млад, весео, пун полета ц искрености. Будите прости, наивни, ако хоћете, без крућења и нарочитог истпцања, и не стидпте ce да ce занимате и чпм малим, не стидите се да ce брзо засмејете и да ce узбуђујете, да ce лако одушевљавате. То много више вреди него да ce представљате вештачки, да ce силом правите напућени, или да удешавате озбиљно лиде, што je врло смешно, да говорите једно другом озбнљно као да сте на каквој службеној свечаностп или на часу играња. Немојте помислитп, слушајући ово, да ми je намера да спречим младе дечаке да не играју војника, и младе девојчиде да не играју лутака, нити дак да ce успротивим свакој оној забави којом мали y својој игри представљају живот одраслих. Разумејте ме добро. Друга je ствар играти, знајући врло добро да je то игра и ништа друго, a друго je озбиљно ce пућити и забраздити својим уображењем, сматрајући себе за каквога госно-

кроз ашвот