Топола

183

матани, отпочињу да тугују. Ах! туга никог не исцељује. Ваљало им je да су слушали добре савете док су били још млади. Моралне особине пружају нам слпчне примере овима, које мало час изнесмо. Често вам ce каже : »Пазите на своје навике, не прихватајте се рђавих, јер ћете им постати робови.* Знам једнога дечка који увек y један мах ради више ствари, или бар две. За столом једе и y исто доба игра ce, или што чита. Прва незгода оваквога његовог система јесте та, што једући учнни понеколике неупутности: полије ce чорбом, јер док држи кашику десном руком, левом ce пгра с прстеном који je био на његову убрусу. Овај исти прстен час падне y његов тањир, a час опет y тањир онога који седи поред њега. С оваквих својих неупутности буде прекорен. На то ce љути и мисли да га непрекидно грде. Но, како бн родитељи могли допустити да једно дете, наливајући једном руком себи y чашу воде, другом држи какву књигу са сликама које посматра? Зар ce не може десити да сипа воду поред чаше ? И, доиста, то ce сваки час и дешава. Међутим, све ове мале непрнјатности које потпчу са тога разлога што ce раде две или више ствари једновремено, нису још богзна шта. Главна je незгода y томе, што онај који ce труди да ради једновремено по неколико ствари, лагано ce томе навикава. Нема тако много рђавих навика, као што je ова. Пред нама je дете које ce, облачећи ce изјутра, једновремено игра, преврће ce, или узме да црта, или да што чита. Десило ce баш да je навлачило чарапу на леву ногу кад ce мачка увукла y његову собу. Оставпло je све и узело да ое игра с мачком и баци на њу десну чарапу. Но, мачка ce није дуго хтела