Топола

185

тога што хлебари раде свој посао y подземним одајама, ппак их покашто можемо посматрати на овом њиховом тешком послу. И, сем тога, зар нема и дан дањи кућа по селима варошпма, y којпма домаћице catàe месе хлебац и пеку га y нарочито начињеним пећима? Ту су деца y могућности да изблиза посматрају занпмљив посао којп преображава брашно y тесто, a тесто уз прппомоћ загрејане пећи y хлебац с оном златастом горњом кором. Кад вам je тај хлебац y рукама, и кад сте таман пошли да загрпзете, допустите да вас задржпм sa тренутак и да вам поставим ово питање : Шта би било с овим хлебом, даје жито иоједено док je било још зелено? Па хлебад не би ни постојао, да je жито поједено још f зелен. Посве тачан одговор. Хајд’ сад поједите парче хлеба. За то време, док жваћете, говорићемо о онима којпма не треба подражавати, ако ce хоће да има хлеба који je тако потребан. Хтео бих да говорим о оппма који поједу жито у зелен. Покушајмо, пре свега, да разгледамо шта ce xohe да каже овом изреком, кад ce узме буквално, и потом какве je то безумности слика. Свак зна да жито, кад почне да тера, личи на траву. Они који имају извежбано око, лако разликују траву од које he постати раж, од оне од које he постати пшеница или овас. Али, кад ce на све то баци општи поглед, све je то трава и ништа друго. И та je трава танка и нежна, коју би радо стока попасла. Алп, ако бисмо с пролећа, кад нема довољно сена, пустили стоку y њиву да попасе зелену траву, шта би тада било? Сва би ова трава била поједена за врло кратко време. Ho, y ствари, она би учинила врло незнатну услугу. Једна једина крава