Топола

17

по оцу, HO то бисте могли учинити и ви сви, што je, y осталом, лако, јер ce он звао као и сваки од нас, овај наш добри предак. Но, где je он живео? шта je радио ? шта je доживео ? Код ових пптања већпна између пас бпла би приморана да призна, да то не зна. A зашто то не знамо ? Да ли ћемо рећи да то није интересантно ? Напротив, баш je то веома интересантно. II то je ннтересантно, не само што нас ce то тиче, и што живот и историја нашнх предака сачнњавају део нашега живота и наше историје, већ што то представља сву драж, a кадшто и све милине најпривлачнијег романа. Довољио je почети да ce говори деци о овим некадашњим стварима, па да слушају најпажљивије, и кад ce сврши с причањем, да кажу ; Још! Дакле, да живимо као да смо први стаповницп на Земљи, то ће рећи као да немамо предака п као да нас ce ништа не тичу њнхова дела и њихов рад, може бити само због душевне лености или због других рђавих разлога. Јер, поред свих оних добрих разлога које бисмо имали да ce поучимо на некадашњим стварима, да бисмо водили бољи и паметнији живот, ималп бисмо још нарочито и тај разлог да ce интересујемо догађајима из прошлости, из чистог задовољства које бисмо осећали, слушајући кад нам их неко прнча. Да ли ce варам? Не личите ли ви на сву осталу, белу пли црну, децу, црномањасту или плаву, велику или малу, свију земаља и свију времена? Зар не волите и ви приче и доживљаје? Не волите ли и ви приче које чине да пред вашим очима васкрсну и ожпве некадашњи л>уди? Који од вас, па и онај који je прави прождрљивац и гладнида, не бн био расположен да да део најбољега колача, па да слуша приче о путова-

КРОЗ живот