Топола

њпма, доживљајима, ратовањима, мирним испитивашима, да слуша легенде и све оно што може, y вече, поред топле пећи, причатп noнеко, ко памти догађаје и ствари? Сви смо ми тако створенп да нас све ове ствари привлаче и да треба да нас привлаче. je не тражпти да_ .ce задовољп дабра и здрава радозналост, која чини да волимо да будемо обавештешт о спе.му оподх шта ce дешавало пре нас y свету. У осталом, предузете су све мере да и онај којп најмање размишља, буде, покашто, па и врло често, позван на рад, кад почне да живи као да нико нпје бпо пре њега на Земљи. И, пре свега, да би ce деда подсетила, да je одавна, пре њих, постојао свет, ту су стари људи. Многи између вас имају деда, пли бабу. Ова драга стара створења представљају прошлост y кући. Можда су ови стари неподобни да више раде. Но, онн су пуни успомена п често су права ризнпца успомена. Седните поред њих u питајте пх. У оно време, кад сам бпо мало дете, гледао сам како ce под дашчаром пашега старог суседа скупљају сваког дана неколики добри наши старци. У извешталом али чистом оделу, с Фесовима на глави, чије ce кићанке тресаху, лагано су корачали, поштапајући ce. Троножне столице или пањеви служили су ам уместо croлпца. Сваки би извадпо лушу, напунио би je дуваном, и запалио би je. Потом би отпочели да причају некадашње дожпвљаје. »У оно доба, када бејасмо млади, говораху они, шхје бпло просечених путова y нашем селу, нити je било кладенца, није било ни школе нп цркве. Новац je био редак, само ce о свечаницима облачило „стајаће рухо <( , које ce чувало целога живота.