Топола

19

Сваки je месио хлебац код своје куће. Ретко je кад ко ишао из места. Већнна старих жена никад нпје заноћила y другом којем селуА Потом су долазиле успомене из ранпјих ратова, о турским насиљима и варварствнма. »Да, рећи he деда-Стојап, преврћући својим крупним очима, знам кад су Руси долазили к нама, и видео сам како Козацп једу лојане свеће. С( Други један чичица бпо je пун лепих прича. Учествовао je y многим бпткама, y опсадама, био je y многим градовима, путовао je те тамо те амо. Рекао бп човек да му некаква унутрашња ватра загрева крв, кад описује и прича своје доживљаје; рекао би човек севају му варнпце испод његових густнх трепавица. И тако je пролазило време, врло пријатно и незапажено. Како je било досадно и непријатно кад бисмо чули да нас позивају кући на вечеру, или кад би дошло време да ce иде на спавање. Слушали бисмо прпче ових стараца и гладни и жедни. A и они су нам тако доброћудно одговаралп на сва питања која бисмо им постављали. Ma да сам био врло весео и добар друг, и, ма да сам волео да будем y веселом и расположеном друштву својих саученика, ипак сам волео ове старце и врло их често тражио да будем с њима и поред њих. Они нису више бацали камена, нити ce надскакивали, нису ce више пузали уз дрвеће, пису ce више дерали да од њихове вриске и цнке одјекује цело село, као што радп сеоска младеж. Али je, ипак, било право задовољство слушати их, подићи им тојагу која би пала на земљу, отрчати и купити им дувана, кад би им га понестало y дувањари. То нас све неосетно учи да будемо пажљиви према седим власима, да поштујемо старост и,