Топола

189

Дешава ce да извесни млади људи зарађују што им треба за жпвот и да нагомилавају лакше много више но што им треба да ce хране, да ce облаче и да потпуно задовоље своје потребе. Шта треба да раде? Да ce користе срећним временом y којем су снажни и имају лепу плату и да од ње што уштеде. Ова уштеда сачпњена од свега онога што не потроше некорисно, с временом им ствара праву оставу. Оставу за рђаве дане, за оно време када he имати да хране породицу, за старост, када више неће моћи радити. Оставу којом би по прилици могли учинити услугу своме ближњем. Али, шта ce дешава, ако ce не могу одупрети сваковрсним ужпвањима, ако ce не могу да одупру приликама y којима he потрошити свој новац-буд за што? Они упропашћују оно што бп пм могло постати права остава за будућност, за њихово спокојство, као јемство за независност. Они једу своје жито у зелен и излажу ce опасности да остану il без онога што им je потребно, јер нису умели сачувати и уштедети оно чега су имали и сувише. Такав je рад колико несрећан толико и чест. То ce дешава свпма онима који поједу своје жито y зелен. Треба мислпти на сутрашњицу, треба ce чувати да ce не упропасти будућност на тај начин што смо ce врло неувиђавно и врло много користили садашњошћу.

Појести прво свој бели хлебац

Шта бисте волели: хлебац црн, или бео, или мрк? Можда нећете сви подједнако одговорити. С моје стране, под погодбом да je умешен од добра брашна, претпостављам црн хлеб белом хлебу. Али сам исто тако мишљења