Топола

201

ђене по врстама или подвојене, личећи на ките, многобројне, свеже, ваздушасте, промичу поред нас, наново ce појављују, и надмећу ce својом лепотом. Све нам то личи на осмех, на младост, на обнов.венп живот. Очи су пуне, a срце трепери од радости. Под овим китама од дрвећа покашто ce играју деца. A где им и може бити бо.ве но овде усред природе? Треба само желети да уоче све оне лепоте које их окружују. Доиста мало je деце која то не запазе. Цвеће je права сестра дечја: набрати киту цвећа на ливади, то je једно од најлепших задовољстава и уживања y пољу. И уцветана дрвета падају y очи. Трешње су такође обплно уцветале, крушке пружају своје гране начичкане белим цватом, јабуке бацају на земљу толико белог снега да то пада y очи. Све ово цвеће, y осталом, говори о потоњем воћу. И при овим речима и најравнодушнији начуљи уши. Ko не воли воће ? Нека то каже. Сви муком ћутите. Ви волите воће? И ја га волим. Међу најлепшим тренутцима y младости остали су ми они, кад сам зобао трешње па дрвету. Има ли завнднијега положаја но стајати на каквој чврстој грани трешњпној, усред косића и других птичица, и зобати трешње, крупне, свеже, црвене или црне. Хоћеш ли их само? Ево их. Има их на свакој грани. Бираш које те највише маме. Трешње, y вароши на столу, свакако нису за презирање. Но, на дрвету, кад их сами својом руком узберемо, којима je непознато труцкање y колима, прашина на путу, отисак трговачких прљавих прстију, то je нешто сасвим друго. Кљуцајући ове лепе трешње, тепа ce дрвету и шапућу му ce разне миле речи. Зар их оно