Топола

21

кућне кровове, високе брежуљке. Украј једнога пута весело ce играју дечаци. Својом лармом и виком падвикиваху цвркут ласта које ce y ово доба поздрављаху с великим господарем летњих дана, са Сунцем. A оно опет, као какав стари дед који ce осмехује на своје унучиће, обасјаваше им косе, образе и танко одело. Оно je учинило те су им поцрнеле руке и голе мишице. Но, ова деца, заборављајући на све, потпуно срећна и задовољна што ce забављају, y овом треиутку вежбаху ce да убацују каменице y неколике рупе које су бнле издубљене y истесаном камењу чији ce врхови једва помаљаху из маховине. Посигурно играчи су мислили да je ово камеље било овде намештено једино зарад њиховог забављања. Наиђе један мимопролазник који ce задржа код њих. Био je то постарији човек, али један од оних људи који воле да деца буду млада и да ce забављају потпуно искрено, само да ником не учине ништа иа жао. Неколики од ових играча, видећп га близу иоред себе, поздравише га, додирнувши шаком главу, јер ни y кога не беше тада капе. Намерник пх отпоздрави. Користпо ce тренутком кад су престали играти и тада je отпочео с њима разговор. Оно камење на којем су издубљене оне четвртастс рупе, знате ли шта je оно? Па то je врло старо камење, види ce већ, оно нам служи за нишап, то je свс. Имате право што ce њим користите, као год што су радила и старија деца из ове околпне и као што сам радио и ја. Међутим ово камење није подигнуто овде за тај циљ. Нема ннкаква односа између онога што ви сад с њим радите и онога што ce некад од њега радило.