Топола

22

»На овом месту дслио je правду господар овога краја, и овде je бпло толико вешала колпко видите ових каменова. У ове четвртасте рупе, које су сад затрпане за трп четвртине песком. завлачили су подметач од вешала. Преко целе годпне ту су ce лелујали обешени створови и њихова телеса, која су кљуцали гаврановп, сугаила ce на сунцу и натапала кишом. (( Као да би да стекну и треће ухо, дечади, слушајући старога мимопролазнпка беху сви зпнули. Слушалп су радознало y чем ce огледа ужас, a y њиховим очима одсјајиваше привиђење некадашњих смртних казни. Ето, ово старо камење пмало je да испрпча своје доживљаје овим младим ученицима. Уверен сам да онн ово нпкад неће заборавитп. То их неће омести да и даље не играју код овога камења, али играјући ce покашто ће ce сетпти да су ce на овом месту где ce они сад забављају одпгравали страшни догађаји y прошлим вековима. Скоро свуда где људи станују, где ce деца играју, може ce наићи на какав стари камен. Не прођимо поред њега a да га не запитамо за његову тајиу и његову историју. По варошима, по селима, на путу, на врховима планина, сусретамо ce са старим камењем, са споменицима људских поколења којих je нестало. Деда ce пужу уз то камеље, играју ce око њега. Понекб од овога камења попрскано je крвљу жртава, па бпло да су те жртве били људи или деца. У једном крају видп ce из велике даљине како ce по врху планина пружа зид састав.вен из огромнога стења п који ce зове : незпабожачки зид. Каква варош, каква тврђава, бпла je дак.ае некад ту y времену када ce још нпје писала