Топола

36

ce кад чешљају, могу бити изузетак y свом крају, где je сав остали народ чист. Али, има крајева y којима je нечистоћа и прљавштина општа. То je стара традиција. Људи, куће, подразумевајућп ту ii каване, дворнице, школе, цркве, све je то прљаво и загађено. Улиде ce не чисте. Отпадци и остатци гомилају ce по улицама, и из њих ce развијају заразе. Годинама то тако траје. Једнога дана, неколики грађани увиде да je y пптању народно здрав.ве услед ове опште немарностп, и предано приону да очисте себе и своје куће. Чак предложе да сс узму нарочити људи који he чистити улице. Но против њих подиже ce страховита опозицпја. »Реметите традицпје сс , велн им ce. II тада ce цео крај дели на двоје. Сваки човек који пере руке, означен je као туђинскп плаћенпк. Метле, сунђер, четке, све ce то сматра као бунтовнпчка ознака. Само су добри патриоти они људп којл xohe да сачувају народну губу. У таквој прилиди уз кога бисмо ми прпстали ? Ни за тренутак ce не бисмо размишљали. Није довољно да каква рђава навика буде стара па да изазове y нама поштовање. Нечистоћа je опасна и непогодна за добро п за здравље свакога од нас. Ако то наши оцеви и нису знали, ми знамо. Нећемо бпти недосгојнп последници својих предака, зато што бнсмо ce ослободилп њиховога гада. Као год прљавштина и нечистоћа тела, тако исто постојп и нечистота духа. Она има много имена. Два су јој главна: незнање и порок. II незнање, такође, може бпти традпција. Тамо где с оца на сина нико није добпо нпкаквог образовања, таио je незнање народно наслеђе. Алп je то наслеђе рђаво и убиствено. Наследити незнање од својих предака, исто je то што на-