Топола

40

Стара je и добра традиција да ce о малој деци старамо, да на њих пазимо, да пх чувамо свих опасности којима ce могу пзложпти. Али, ако би ce сва ова брпга и старање, добра за одојчад, продужили и сувпше дуго ; ако би каквог дечка од шест, осам или десет годинај непрекидно водпли за руку, или га носпли, шта бп тада наишло ? Тај дечко не бп нпкад знао корачати, нити ce сам упутити. ВБегова ce снага не бп ни.мало развила. Не бп научио да ce служи својим удовима. Његова би памет, такође, трпела од тога, и то би било васпптање које би заглупљивало, ослабило, упропастпло онога коме бп било намењено. II најгорп непрпјатељ не може учинити људском створу впше зла од васпитаља које га делог века сматра као одојче. Ето, шта постају традиције, кад претерују својим утицајем, кад хоће да спрече нове генерације да живе и да мисле, кад ce, једном речју, понашају као старе дадиље које заборављају да деца треба да постану људп. Све што прелази одређене границе, све што траје il сувише дуго, све ce то квари. Шешпр je добра ствар, свак то прпзнаје, п нико не пориче, нарочито још кад сија сунце ? или кад пада кпша. Али, ако са тога разлога хоћете све да жртвујете шешпру, и ако га начините тако велика да ме целог покрије, нестаће ме под њпм ir постаћу незгодан и сметаћу својпм суседима. Спавати je изврсна ствар, ко бп био луд да то пориче? Но, ако ce спава и сувише дуго, треба неко да нас снажно продрма. У колпко нормалан сан одмара и чинп човека ведрим, y толико опет претеран, п сувпше продужен, заглупљује и noмрачује мисли. Добра традиција исто тако може