Топола

44

ce традиција и живот уједине, да ce додржавају ? да ce поправљају, и да једно друго учвршћују.

Отац и мати су за нас оличена традиција

Сад, пошто нам je јасно, које место треба y животу да подаримо традицији, можемо поузданпм кораком напред. Заштићени смо од опасности уобичајендх традпција, од традпција угњетачких, од оних које су супротне али смо такође потпуно појмили, да, што je могућан надредак, да то долази од добрих традиција, које чине да ce свако локолење људско користи радовима и творевинама прошлих поколења. Свакако, y свему оном што смо досад рекли о овој ствари, има још много и много штошта што je тешко приступачно вашим младим духовима. Међутдм, средите y својој паметп наша разматрања. Ту ћете их наћи кад будете одрасли, и неко од њпх помоћи he вам да постанете и да останете људи подобни да одржавате равнотежу, знајући да одредитс део потребнога поштовања према прошлости и поштовања Tanche потребног према даровима садашњости. Има, y осталом, једно изврсно средство, да ce приведу y потпун живот наша размпшљања о ог.ом прсдмету и да вас уведу y ове впсоке истине најпознатијим иримерима, који су позајмљени из искуства вашега свакодневног живота. За створења вашег доба постојп живо оличење традидије, a то су ваши Оцеви и ваше Матере^ Може бити да ћете ce овом зачудити. Можда ћетемирећи: Допустите, господине, какве везе има пзмеђу наших родптеља и традпдпја, пзмеђу нашпх родитеља, још младих, и старога камења, старих кућа, старих људи и стародревних исто-