Топола

45

рија, жшвота п рада људи који су били пре овога времена? На први поглед то, доиста, може изгледати чудновато. Алп, ускоро ћете разумети да ништа није тачније. Наши су родитељи, пре свега, ознаке јединства између нас и човечанства које je постојало пре нас. Где бисте били кад не бисте имали ни оца ни мајке. Не бпсте ни постојалп. Чак и онда кад би вас снашла и та несрећа да будете сироте, ипак зато ваши су родитељи постојали. Вашн родитељи, па било да су сад мртви или живп, дали су вам живот. Дакле, основица сваке традиције je живот. Кад не бисте ви постојали, ни стара историја, ни средњп век, ни пирамиде, ни цркве, ни вештине, ни литература, ни наука, ни обичаји, подразумевајући ту и трговину и иидустрију, све то не би за вас постојало. Прво добро каква човека јесте његов живот, сам он. Остало ce на то надовезује. Овај живот који су нам наши родитељи предали, они су опет добили од својпх родитеља и тако редом до самог почетка и порекла човечанства. Бити дете данашњице без сумње je ствар природна и сасвим истпнита. То бива сад y данашње доба, y најскоријој садашњости. Али бити дете данашњице и ма како младо по својој доби, не значп не припадати старој п поштованој породици човечанства. Сваки je човек, свако je дете наследнмк ове породиде, наследник њезпна меса, њезине крви, њезиних особина, као и њезиних погрешака. И, на тај начин, и поред ведрих и свежих лица, што je очевидно знак и суиише нежне младости, свако je дете потомак онпх људи из најдавније древности, свега онога што ce има замислити као најстарије. И све то