Топола

48

осећати толику радост, слушајући како ce понавља овај слог. Но, тако незначајним сматрате ово припремање само с тога, што ce внше не сећате својих првпх покушаја. У стварп тако почиње свака наука и све вештине. И ако бисте хтели посматрати малу децу коју свак воли, закључили бисте по томе, да ce човек запаја традицијом онако псто као што ce храни материним млеком. У свима нашим првим покушајима мати води прву реч. У свима стварима чинпмо своје прве покушаје под њезиним руковођењем. Све ce то дешава као да гледамо њезнним очима, као да слушамо њезиним ушима, као да паметујемо њезиним мозгом. Жпвот животиња, посматраи с разних тачака, помаже нам да разумемо људски живот. Пре неколико недеља, једнога јутра, тражећи једну алатку y штали, наиђем на мале мачиће. Било их je четворо. Тек што су бплп прогледалп. Од тада, сваког дана редовно, посматрао сам ову занпмљпву породицу. Не само да их je мати —мачка дојила својим млеком, да их јс лизала и држала чисто њихово лежиште, већ, чим су ce почели мицати и кретати, отпочела je с њиховим васпитањем. И, прво je дошла забрана да не напуштају своје лежиште. Дрске и непослушне ударала би шапом. Кад су већ почели да трче, тада je над њима бдила и спречавала их да не учине једно другом какве повреде. Оне мачиће који су били најснажнпји, прво je престала дојитп. Између њих четворо било je једно неразвијено, слабачко. Њега je чешће дојила но остале, и допуштала му да дуже сиса но остали. Кад би ce какво, иоле дрскије, њезино маче успузало уз какво дрво, откуда ce ие би могло