Топола

су стајаде на врху државне управе. Као продукт осамнаејестог века, она je истина бида непосредно управљена противу свега херојскога, свега ауторитета y животу и друштву ; ади вен упутрашњи смисао дежао je y збациваау лажних ведичина светских. Свака je реводудија по себи хаос, a из хаоса треба да ce роди ред : отуда свака револуција, сваки санкидотизам мора и мораће да ce, док je год човеЕ, чове.Е заврши каквим Кромвелом иди Наподеоном, обарањем дажних и постављааем правих краљева. Јер без краља, без способног човека на врху државне управе, немогућан je, веди Кардајд, уређен друштвени живот, и ствар je само y томе да ce нађе краљ. Он je одсудно противан тако звашш „божанским иравима“ дегитимних краљева. Миедити да je неко, кога сте назвали краљем и метвуди му округдо парче метада на гдаву, тим самим постао божанскв надахнут, то мишљење, вели с правои Кардајд, треба оставити да мирно труне по јавеим бибдаотекама (266). Ераљ je прави онај, који je најспособнији умои и вољом међу нама, њега треба наћи, аега метнути на чело државе. И доиста ово мишљење Карлајлово y основи je тачно, и репубдика je монархија, можда једина права монархија. Велики су људи свуда потребни, и један велики краљ вреди више од свих пардамената, који су више мање, вели Карлајл, институције за говор, с друге страие опет парламенти су нужни y насдедним монархијама, где je ретко да ce на престолу надази прави краљ. Како je y остадом

105