Топола

107

сопствену корист: тако и још горе карактеришу они Еромведа“ (стр. 279). Међутим Еромвед, као нет ма који други ведики човек, није био и није могао бити дажан и притворан. Он, који je до четрдесете године своје живео усамљеао и повучено, обрађујући земљу и читајући бибдију, чије мисда нису биде до тада управљене на овај већ само на онај свет, кад je ступио y 6opdy, он je ушао y њу да брани једву свету ствар. Његови успеси y нардаменту,- његови успеси y биткама то су успеси храброга човека, ноји je уверен y ствар за коју ce бори. Пребацује му ce што je убио краља и што je пре тога говорно, да би убио краља кад би ce с њине y борби срео. „Зашто не? Те су речи- биде речене људима, који су стајали пред човеком, који je виши од краљева“ (стр. 288). Пребацује му ce да je био дажан, јер су ce све партије ондашње превариде y њему. Међутим ствар je просто y томе, што je он био и сувише велики човек, који je y себи више имао него шчо je хтео и могао реЕи, и тако ce свака партија могда y њему преварити мисдећи, да он исто оео мисди што и она. Пребацује му ce амбиција, веди ce како je он уеапред имао пдан да целу борбу изведе себи y корист. Ади то je бесмисдица. „Кромвед није имао свој живот пред собом као какав програм раширен, na je требадо, како je био неисцрпно дукав, само да га драмски одигра, сцену за сценом !“ (стр. 297). Међутнм кодико човек може предвидети од будућностп, a особито y танвим мучним ситуацијама, y каквим je био Кромвед!