Топола

127

них дедова, што деже између тачака A и В, бескрајан. Ако пођемо од тачке А, која нека нам je дата y коначеости, док je В y бесконачности, онда ће број

тих делова означених са 1,2, 3, 4 и т. д. бити исто тако бескрајан као и број крајеих бројева y низу природних бројева што je бескрајан. Код тачке В која je y бесковачноети биће [бесврајни број делова, који ce налазе изаеђу A и В, завршен, т. ј. та ће тачка престављати последњи бескрајни број крајних дедова. Ако од те тачае пођемо и будемо бројади број њееих дедова y правцу супротном оном пређашн>ем бројању, онда ћемо очевидно при томе бројању имати пред собом бескрајне бројеве оо, сс-1, со-2, оо-З, и т. д. који постају све маљи, док су бројеви y оном првом низу постајади све већи. Како та два низа бројева иду једно другом y сусрет y суиротном правцу на једној истој правој AB, то ће ce они очевидно морати негде састати, и то ће бити, редимо, y тачци С. Тачка С биће очевидео бесконачно удаљена од тачке В, док ће њена удаљеност од тачке A бити крајна : y тачци С престаће према томе крајни низ бројева па ће отпочети бескрајни низ, и то просто на тај начин, што ће ce додавањем јединице последњеи највећем крајнем броју произвести најмави бескрајни број. A ово je несумњиво противречност. Да ће из једног крајнег броја моћи простим додавањем једи-