Топола

138

Први осеовни постулат дискретее Геометрије протввречи директ одговарајућем постудату конзеквевтно изведене континуираве Геометрије. Док еовтивуирава Геометрија претвоставља да je простор непрекидан, континуиран, 'да он није састављен из дедова који би били одвојени један од другог, дотде дискретва Геометрија тврди, да je простор састављен из ведељивих делова, вростих тачака, да дакле није ћоативуиран већ дшкретан. Да би раздика између ова два супротна тврђења обе Геометрије бида јасна, ja ћу je илустровати на вајпростијем простору, на првој ливији. По тврђељу континуираве Геометрије линија AB садржи истиаа y себи диније АС a СВ (resp. CD, DE и ЕВ) ади ћије из тих динија као стварно одвојевих дедова састављена. Тачка С, која

лиаију AB дели y диније АС и

СВ није тачка која би y ствари“одвајада динију АС од линије СВ, већ она то чини само y нашим мисдима, т. ј. ливија AB остаје као таква неаодељена таДком С, тачка С само фиктивно дели динију AB на делове АС и СВ, y ствари линија AB остаје непрекидна, контивуирана т, ј. она нвје подељена, оаа није састављена из делова. Кад би линија AB била тачком С y ствари растављева ва делове АС и СВ, онда би и линија СВ била тачком D растављена y дедове CD и DB, тако исто линија DB била би тачкол Е растављева y делове DE и ЕВ и т. д. и то би де-