Топола

139

дење ишдо све дотде док ce неби дошдо до делова који ce више неби дади дедити, дошдо би ce дакДе до проствх недељивчх тачака. из којих би_лиаија AB бида y посдедњој инстанцији састанљева. Али баш зато што изгдеда да je немогуће систавити динију из простих недељивих тачака, које више нису просторве, баш зато континуирана ГеометриЈа и тврди да простор није дискретан, испрекидан, састављен из одвојених дедова, већ да je коативуирав, вепревидав. Као bito ce види, нерв аргумевтације данашње континуиране Геометрије (да je простор коативуиран), састоји ce y тврђењу, да je немогуће саставити простор из простих недељиввх ђсачака, пошто су ове непросторне и по ведичиаи равне 0. Основни постудат контуниране Геометрије, по коме je простор континуиран, противречи дакде директно основном постудату дискретне Геометрије, по коме je простор дискретан т. ј. састављен из простих недељавих делова, тачака. Aso дискретна Геометрија хоће да аостоји, она мора очевидно доказати могућност састављевости простора из иростих недељнвих тачака, сша мора показати, да и ако су просте тачке непросторве, да ce илак иростор може из њих склопити. Састављеност простора из престих непросторвих тачака (оне су непросторне зато што су недељиве, јер што je просторно то je и дељиво) бида би само онда иемогућа, ако би ведичина тачке бада равна 0, као што то тврди континуирана Геометрија. Међутим ово тврђење континуираае Геометрије бидо би само онда тачно,