Топола

140

aso бисепроетор схватио као засебно биће поред материје, ако би ce простор схватио као празно биће y коме ее материјадни дедићи надазе. У том сдучају празан би ce простор дао доиста замисдити само као контивуум, јер ако би ce. он схватио као дискретум, онда би просте тачке, из којих би био састављен, биде без величиее, јер би биле без икаквог реадног садржаја, вотто реадни садржај сачињава материју. Међутим ако ce не претпостави да постоји празан простор поред материје, већ ако ce узме да материја и проетор падају уједно, да простор није ништа друго до просто истовремена датост материјалних реалних дедића, онда вема више никакве тешкоће претпоставити, да je простор дискретан. У том сдучају ваиме ведичина простих недељивих тачака, вз којих je вростор састављен, вије и ве може више бити равна 0, већ мрра бити равна 1 (четврти постудат). Јер кад бв ведичина реадне материјадве тачке бида равна 0, онда би то значило ни внше ви мање, до- да ова нема викаквог реадног садржаја, да дакде није материјадна тачка. ГГроста материјадна тачка чини реадни корелат апстраатне аритметичке једивице, која je посдедви едемеват чистих аритметичвих кодичива, целих бројева. Па као што je из вростих јединица могуће саставвти сложеву аритметичку количину ма каквог целог броја, исто je тако могуће из простих непросторних реадних тачака саставити сдожену просторну количину. Линија AB не може ce све дотле саставити из