Топола

141

простих пепросторних тачана, докде год je величина тзх тачака равна 0 ; чим ce пак величина простих непросторних тачака стави да je равна 1, нена више никакве тешкоће схватити њену састављенобт из простих тачака. Јер y том сдучају просторност диније AB не састоји ce еи у-чему другоме до просто f томе што она преставља множину прбстих- тачака, док ce непросторност ових иосдедњих просто састоје y томе што je свака од њих једна. По континуираној Геометрији простор je пре својих дедова, дедови простора могући~ су само y једноме дедоме прбстору, по дискретној Геометрији пак простор je нешто што je посде својих деЈкша; простор по тој Геометрији није ништа друго до ‘ симултана датост множине простих недељивих дедева ; који су као таковк непросторни. Чии ce допуети четврти основни постулат диекретне Геометрије, наиме да je ведичиеа просте реадне тачке равна 1, одмах ишчезавају све тешкоће које чине немогућим први основни п&студат њен, и дискретна Геометрија постаје y принципу могућа. Као што ce из ових издагаља јасао види, ми би смо могди први и четврти постулат спојити y један, који би гдасио : Простор je састављен из простих недељивих тачака чија je ведичина равна једзеицн. Спајање оба ова постудата уједно изражава тесну везу која између њих постоји, пошто je, као што ce из наших-извођења види, само тако могуће