Топола

142

саставити простор из недељивих тачака, ако ce величина тих тачака стави да je равна једввици. Други постулат дискретве Геометрије противречи, као и први, директно одговарајућем востулату контииуиране Геометрије. Док континуирана Геометрија тврди да je (континуирани) простор дељив до y бесконачност, дотле дискретна Геометрија тврди да je (дискретни) лростор састављен из крајнег бројатачака као воследњих ведељиввх дедова његових. Тврђење ковтинуираве Геометрије, да je простор дељив до y беск<вачност, логичка je поедеднца првог постудата њеног, ва име континуиранога простора. Ако je лвнија AB доиста неврекидна, âao она не садрнЕи никаквих ств.трних дедова y себи, ако су дедови њени само фиктивни, овда делење њено y миелима мора ићи до y бескрајвост, не може имати нигде нраја. Тачком С ми смо лвl вју AB поделиди на два деда, тачком D лоделиди смо Једву од тих половива, наиме СВ, на два дела, тачком D подедили смо даље једну од ових (DB) ва два дела, па пошто линија АБ при свима тим делењима ва двоје ввје фактички већ само фвктивно подељева ва делове то je јасно, да ово делење веће ни!де y еамој динији AB ванћи на границе, пишто би ове гр . нице y том случају могде значити само просте ведељиве делове, a ово што садржи просте ведељиве деловн неби вите било ковтпнуирано већ дискретво. Конгивуирани простор мора врема тоие вужнвм начивом бити дељив до y бесконачвост .