Топола

143

Ова нужност отпада међутим кад дискретног apocTopa. Пре свега дискретан простор, баш зато што ce састоји из недељивих дедова, не може y оном истом емиеду бити дељив y бесконачност y коме je то еонтинуирзнп простор : дое je овај поедедви дељив y апсодутном емисду др y бесвоначност, т. ј. тако да ce при томе делењу не може никада доћи до поеледвих недељивих дедова, па ма еодиео бесконачно ведики био број делова y који смо вонтинуум y мислима подедиди, дотде дискретни простор може само y релативном смисду бити дељив до y бееконачност, т. ј. он може садржавати бесконачно ведики број простих недељивих дедова, само та бесконачност не би бида апсодутна. Ми ce овде не можемо дубд>е упуштати y издагање ове раздиве између апсодутне и редативне бесЕОначности 1 ), она y остадом y врајвем резудтату и нема никакве принцнпиједне вредности, пошто ce да показати, да редативна бесвоначност нужним вачином повдачи за собом алсолутну бесЕоначност и да према томе бесконачност дисЕретног простора не може ни постојати, да простор, чим je дискретан, мора бити и Ерајан. Доезз за ово изнет je y главном y једном ранијем чданку 2 ), где je поЕазано, како две основне противречности бескрајнога противречност бескрајног броја и противречност изненадног скова Ерајнег y бескрајно пот-

г ) Види о томе моје наведено дело „Principien d. Metaphysik etc .. стр. 226—28.

a ) Види чланак „О бескрајности света“.