Топола

144

* пуно уништавају бескрајност простора. Тамо су ти аргументи употребљени независно од тога да ди je проетор састављен из недељивих тачака или не; међутим оеи y првон реду важе за дискретан простор, т. ј. они непосредно утврђују да дпсвретан простор sroæe бвтн састављен само из крајнег броја недељивих тачака. Трећи и пети постудат прест4вљају, као што смо поменуди, спедијадне постудате дискретее Геометрије, којима ее одговарају директно никакви постудати y континуираној Геометрији. Ти ce постудати одпосе на геометријску природу простих дедова дискретног простора, који y дискретној Геометрији вграју очевидно удогу конститутивних едемената простора и обдива y њему. У континуираеој Геометрији примарну улогу игра сама непрекидна екстензија еонтинуираног простора, дое тачва игра секундарну удогу фиЕтивног одвајањапоједвних дедова те екстензије једног од другог. У дискретној Геометрпји пак тачва ннје више Фвктнвне вредности, она je посдедњи стварни едеменат из кога постаје како сам простор, тако и сви поједини обдици у љему. Отуда очевидно мора дисЕретна Гебметрија нарочвто испитати природу тих својих посдедљих едемената, и то она п чини y ова два постулата своја. Први од ова два постудата тврди, да постоје две врсте тачава y дискретнон простору, тачве реалне и тачке иреадне. Тврђењем, да поред реалннх тачава постоје и иреадне тачке y простору, овај постудат