Топола

148

Трећи раздог који ce да навести за тврђење, да je величиеа иреадне тачке већа од 0, стоји y тесној вези са пређашњии Докде пређашњи разлог подази од nojua иреадне тачке као непосредног растојања двеју реадних тачака, дотде овај раздог полази од појма иреадне тачке нао непосредног додира двеју реадних тачака. И ако на име Иреална тачаа раставља две реалне тачке једну од друге ипак je хо развајање непосредно, реадне тачке не могу ce једна другој тако приближити да између њих нема више иреадне тачке пошто би y овом , сдучају оне паде уједно и неби биле внше две иреална тачаа вреставља y исто доба и непосредни додир реадних.тачака. Пошто смо ово утврдиди, да ce дако увидети, да ведичиаа иреадне тачке не може бати равна 0, већ да мора бити већа од 0. Кад би на име ведичина иреалне тачке 0, која раставља реадну тачку A од реалне тачке В (сл. 2), била равна 0, овда би ове две тачке морале пасти уједно, неби могде бити две. Јер ако би тачке A и В y овоме сдучају требаде да остану раздвојене, да не падну уједно, онда би ce морало претпоставити, да ce тачка A додирује са тачком В само једним својил крајем и то оним који je окренут тачки В ; a исто би то важидо и за тачку В y односу на тачку А. На први поглед ово изгдеда и могуће, међутим чим ce узме y обзир природа просте тачке, одмах ce увЦа да je то немогуће. Тачка A као и тачка В проета je и недељива, т. ј. она нема делова y себи, a претпоста-