Топола

12

војено разграњавање показало ce и y влакана разних живаца за покрете. Стога ce више није могла одбацити представа, да ce живац за вид завршује y сасвим другој области мозга но живац за слух, да живци за мирис и за кус пак својим оделитим путовима иду, да живци за покрете смерају опет y друге крајеве и т. д. Како нам ce сива кора мозга приказује као огромно нагомилавање ћелија, y које улазе са свих страна живчана влакна, то je било бар врло вероватно, да од ње потичу пајбитније средишне функције. Али како ce и могло још веровати y подједнаку вредност појединих области мождане коре, када су оне очито y односу с врло различитим деловима тела? Зар je било могућно веровати, да она провннција, y којој ce завршује живац за вид, има исто значење као и који било други део, y ком су н. пр. заступљени мишићи за хотимичне покрете? Том ce приликом истом castro, да покушај о локализовању интелигенције и воље y мозгу, садржи y себи исту психолошку као и систем Галов с његових двадесет и седам духовних дарова. С речју интелигенција оздачујемо целокупан збир свесних духовних радња, које ce завршују с логичким мишљењем. Ако ове радње раставимо y њихове елементе, то нам преостају осећаји и представе простије mm заплетеније каквоће. Ови осећаји и представе могу и бити на неки начин y мозгу локализовани, слично томе као што морају бити и звук и светлост унеколико локализовани y нашнм спољашњим чулним органима, да бисмо их могли осетити, али да ce онај општи појам интелигенције, y ком истом наша властита рефлексија уједињује заплетено комешање представа, на ком било месту_ отеловљен находи. то je мисао, која ce никако не да нзвести. Када ce најзад сви живци телесних органа удружују y средишном органу, то ce може слутити, да je мозак y неку руку огледало целога тела, да дакле и овде постоји подела рада, која одговара различитој функцији телесних органа. Ови погледи, ако ce и чине тако лако схватљиви, долажаху нам јаснији тек постепено под утшдајем опште