Топола

13

структурне слике, коју нам je открило микроскопско нзунавање можданога склопа. Поново ce отпоче примењивати физиолошки експерименат (а помотња су му средства међутим многоструко поправљена), и заиста je и пошло за руком, да ce докаже неко локализовање гшјединих функција y можданој кори. Прво су пронађена ограничена места, која ce чине, да су y најближем односу с телесним покретима; томе су следовала и слична посматрања за поједине чулне осећаје. Пато лошка je анатомија брзо обладала задобивеним погледима. Ту ce н опет показало, како je много и много лакше изнаћи чињенице, када je прво пажња управљена на одређена питања. Десетинама je година рашчлањавач мозак узетих и од живаца болесних и ништа ce није нашло (изузимајући она с почетка још непоуздана посматрања о средишном говорном органу), што би било подобно, да нам расветли питање о значењу мождане коре. Сада би ова непозната област освојена готово ча јуриш. Мало je тек-година прошло од првих саопштења, што су изазвала дивљење, и већ су нам била на расположењу многа посматрања, којим je утврђено функционално значење бар за поједине делове човечјега мозга. И ово je утврђено с таквом поузданошћу, да ce ово знање може y томе мерити с многим другим деловима физиолошкога знања. У напрегнутом су такмачењу радили на овој етвари анатомско рашчлањавање, физиолошко експериментовање и патолошко посматрање, али нико, лсу ове ствари познате, неће посумњати, да je патолошким посматрањем учињено највише. 0 толковању физиолошких огледа може бити спора, и он постоји овде заиста готово за свако поједино питање патолошко посматрање, које брижљиво поређује субјективне и објективне поремећаје за време живота с утврђеним анатомским променама после смрти, долази спорије али поузданије до мете. Па ипак ce мора признати, да патологија по свој прил.ици не би постигла ии један једини од својих како практички тако исто и теоријски важних резултата, да није и ту утирала пут вивисекција.